HomeJezikMaternji jezik

Maternji jezik

OBAVEZNO PROCITAJTE !

NECETE SE POKAJATI !

PA, ZABOGA TO JE VAS JEZIK !

SAZNAJTE TOLIKO TOGA O SVOM MATERNJEM JEZIKU !

Dragi moji,

Daću vam nekoliko riječi. I sigurna sam da će većina vas biti ubijeđena da su riječi dosljednost, pištolj, valjak, snimak, pronevjeriti, sataraš, šator, djever, ašov, doboš, pasoš, dinastija, idiot, manastir, periferija, interes, indigo,  soda, dinar, zanat, majmun, dosta, višnja, đubre, cizma, budala, balvan, kajsija, kašika, sapun, šofer, volan, kravata, marš,  šnala špajz, cigla, kifla, bluza, špic, šljaka …..nase rijeci.

E, vidite, nisu to naše riječi. To su riječi stranog porijekla odomaćene u našem jeziku.

-          dosljednost, pištolj, valjak, snimak, pronevjeriti su češkeriječi.

-          sataraš, šator, djever, ašov, doboš, pasoš su mađarske.

-           dinastija, idiot, manastir, periferija su grčke.

-           interes, indigo su latinske.

-          soda, dinar, zanat, majmun su arapske.

-          dosta, višnja, đubre, čizma, budala, balvan, kajsija, kašika, sapunsu turske.

-          šofer, volan, kravata, marš su francuske.

-          šnala špajz, cigla, kifla, bluza, špic, šljaka su njemačke.

Ne morate ga odjednom procitati. Citajte ga u nastavcima.

@@@@@@@

Strane riječi u bosanskom jeziku

Evo mene opet, ali ovoga puta bih da vas davim gramatikom i pravopisom. Ne prenagljujte. Nastavite me čitati. Jer neće to biti samo suhoparno i dosadno razglabanje o vremenima, fonetici, morfologiji…. Ne. Obećavam. Biće i toga, ali više kao ilustracija. A navešće vas sve to da se upustite u jedno korisno razmišljanje koje će dovesti do toga da odstranite neke nedoumice, neka kolebanja.

Griješimo mi svi, ama baš svi, pogotovo stoga što nismo kada je to trebalo savladali recimo staroslovensko jat, pa nismo sigurni da li je ispravno primjetiti ili primijetiti ili zašto se kaže dijete, a i djeca. U prvom je IJE, a u drugom JE. Zašto?

Ili

zašto kažemo davaoc, taoc, nosioc, a ne kako je to ispravno : davalac talac, nosilac. A već u množini to su davaoci, taoci, nosioci.

Ili

ima mnogo olovki, sveski, primjedbi, a ne kako je jedino ispravno olovaka, svesaka, primjedaba.

Dakle,

zašto najviše pravimo greške kada su u pitanju :

-          pisanje e, je ili ije u riječi : greska, grijesiti, pjesma …..

-          pisanje i izgovor ć ili č stići, riječ, gledajući zaštićen, spriječen ….

-          nepostojano a : primjedba – primjedaba, olovka olovaka ….

Ili …

Dosta je. Mogao bih ja dugo ovako, ali dao sam ovdje samo najčešće primjere kršenja pravopisa, gramatike.

Ne znam zašto, a baš u ovom času mi se po glavi vrzma riječ bukvalizam. Ili izvedena riječ bukvalno. Znate ono kada se kaže : « Bukvalno je to shvatio. »

Hajdi, da malo teoretišem. A to da biste bolje razumjeli moje « rezonovanje ».

Osnova ove riječi je bukva ustvari буква. Da, bukva. Ali, pazite ! Nije to vrsta drveta kao hrast ili bagrem. Bukva je slovo na ruskom jeziku. Odatle dolazi i riječ bukvar dakle slovarnica. Prema tome, ako neko kaže bukvalno, on hoće reći u slovo, doslovno, tačno. Ustvari, u najizvornijem smislu. Bukvalizam je, prema tome, osobina koja označava da se nešto shvata doslovno, skoro opipljivo. Ne znam da li ta riječ bukvalizam postoji u bosanskom, ali meni tako lijepo zvuči i označava upravo ono izvorno. Valah ja bih je ubacio u naš vokabular Jašta radi. A moglo bi se to reći i literalno to jeste doslovno. A to analogijom na latinsku izreku ad litteram što znači doslovno, tačno. Littera u latinskom znači slovo. U množini ta riječ znači književnost (litterae, litterarum f.pl.)

Elem, da vam onako otvoreno kažem, najviše mi smeta kada neko ko telefonira kaže :

« Jozo kraj aparata. »

« Meša pored aparata. »

Telefoniram ja i kažem : « Osman na telefonu ». Moj kolega se smije.

« Ne kaže se tako ! »

« Nego kako ? »

« Pa, ‘Osman kraj aparata’.To kako ti kažeš ispada da si se popeo na telefon. »

« Pa, jesam. Upravo sam NA telefonu. »

Stanemo se mi da ubjeđujem ljetni dan do podne. Ni jedan ne popušta ni za bobu. Pravi magarci tvrdoglavi da ne lažem Bosanci.

Sasvim je ispravno reći : « na telefonu sam ».

Istina je da je telefon, aparat, naprava, mašinica. Materijalna, opipljiva i krhka pa bi zaista bilo grehota popeti se na nju. Slomila bi se, pukla, obatalila.

Ali, riječ telefon ima i ono apstraktno, misleno značenje : komunikacija, veza, pa i razgovor (tele – na daljinu ; phon – zvuk, glas, glasovna komunikacija na daljinu)

Danas sam kupio novi telefon.

Ovaj telefon ne radi dobro.

Mogu li razgovarati s Enisom.

Enisa je na telefonu. Izvolite !

Sasvim je ispravno reći :

« Evo me na telefonu. Razgovaram s Enisom. (U značenju evo me na vezi s Enisom)

»Sačekaj ! Na telefonu sam. » (Na telefonskoj sam vezi)

Ovo vam ispričah stoga da vam poručim kako nekada treba biti bukvalista, a nekada ne. To jeste dobro procijenite kada biti bukvalan, a kada ne.

Muči me to. Ponekad ni sna ne mogu da uhvatim. Taj prokleti nasušni jezik ! Ko me natjera da se njime bavim. Mati mi. Ona je htjela da budem « pisar », da ne hrmbam kao kakav hamalin. Jeste. Al’ ne lezi vraže, nekada je i pisanija hrmbanje. Mora se dobro povuć’.   A moja majka je voljela isto k’o i ja da se bakće jezikom. Pa eto, sigurno sam se bacio na nju, pa se uhvatio jezika. Koliko mi je samo pomagala u sakupljanju mudrih izreka, riječi za moj bosanski rječnik na kojem radim još od daleke 1992. kada se nađoh u jednom belgijskom izbjegličkom centru bombastično zvanom « Le Petit château » u prevodu Mali dvorac. Kada sam mojoj mājki javio telefonom da sam smješten u « Malom dvorcu », samo je odahnula i rekla « super ». A taj mali dvorac je, ustvari, najprije bio briselski zatvor, a onda kasarna. Eto, vidite na šta jedna riječ « dvorac » može da asocira.

Prostrano, lijepo, luksuzno.

Ma, daleko od toga.

Ogromno, ružno zaštalijano.

No, da ne skrećem s teme. U stvari, nisam skrenuo. O jeziku je bila riječ.

 Historija jezika

Neću ovdje krenuti da nadugačko i naširoko objašnjavam bosanski jezik iz prostog razloga, jer to nije tema ovoga traktata, a i stoga što se o tome malo zna. Mnogo toga što se zna o jeziku, o historiji jezika je zasnovano na hipotezama ili ljepše rečeno pretpostavkama. Na osnovu nekih šturih podataka, malo opipljivih dokaza, a više osjećaja, subjektivnosti, logičkog rasuđivanja, ustvari logičnosti uzetih zaključaka ljudi koji se bave jezikom su izgradili ovo što danas postoji o jeziku. A i ja, obrađujući moju tezu za diplomski pod nazivom « Galski supstrat i germanski superstrat u francuskom jeziku », sam duboko zašao u lingvističke vode u traganju za riječima, njihovim korijenima, njihovoj semantičkoj vrijednosti. Valjalo je otkrivati riječi, njihovo porijeklo, njihovo ortografsko, gramatičko prilagođavanje novoj sredini, lingvističkim zakonitostima i primanju lokalnih fonetskih, sintaksičkih, morfoloških pa i semantičkih karakteristika i osobenosti. Pokušavao sam se staviti na mjesto mojih dalekih predaka i koristeći « poznato » o jeziku umiješati tu moj osjećaj, moju logičnost.

Dakle, područje nekadašnje Galije naseljavala su mnogobrojna plemena, između ostalih Belgi, Akvitanci i Kelti. Govorili su galski jezik. Počev od drugog vijeka u taj prostor počinje da prodire hrišćanstvo koje uzrokuje postupno nestajanje galskog jezika. Napokon Rimljani(znate ono Cezarova osvajanja – « Commentarii de bello Gallico ») okupiraju te prostore i kao civilizacijski i kulturološki jača nacija nameću svoj latinski jezik. Napokon u te oblasti nadiru germanska plemena (između ostalih Franci) koja su vojno nadmoćnija. I ona nastoje da nametnu svoj jezik. Posmatrajući kroz tih nekoliko vijekova zbivanja, uočava se da se što se tiče jezika dešavalo « slojevanje » to jeste galski, supstrat (sub – nešto ispod, dakle donji sloj), pa latinski strat (središnji sloj) i napokon germanski superstrat (super nešto iznad, dakle gornji sloj). To je dalo jednu lingvističku mješavinu u kojoj je latinski imao najjači uticaj. No, uprkos latinskoj hegemoničnosti, taj novi jezik je ipak nazvan FRANCUSKI, a stanovnici te oblasti Francuzi. 

E vidite, nešto slično dešavalo se na području negdašnje Bosne i Hercegovine. Nju su nastanjivali : Dačani, Tračani, Kelti, Hetiti, Dezitijati, Mezeji, Breuci, Dicioni, Panonci i drugi. Bili su poprilično zatvoreni budući da je Bosna bila brdovita, šumovita, nepristupačna, neprolazna. Govorili su lokalne plemenske jezike. Nazovimo to ilirski supstrat. Tek tamo negdje početkom sedmog vijeka nadiru na Balkan preko Save slavenska plemena. Bila su ratoborna, brojna. A ratnoj vještini poučila su ih tatarska plemena (tačnije Avari) koja su nekoć harala Evropom. Budući da su bila nepobjediva ta plemena su pokorenim narodima pa prema tome i slavenskim nametnuli svoju vlast, učinili sluge od njih. Slaveni su uz njih naučili ratnu vještinu. Već tada slavenska plemena gube ono svoje « čistunstvo » i poprimaju krv, dio jezika i običaje od tih « došla » .

Elem, ta slavenska plemena upadaju na teritorije s ovu stranu Save, ubijaju, pljačkaju, otimaju, a onda budući da su bili vojno jači, organizovaniji, počinju da se naseljavaju na sjevernim dijelovima Balkana u početku, a kasnije sve dublje u kopno prema moru. Tako su autohtonom stanovništvu Dačanima, Tračanima, Keltima, Hetitima i dr. A posebno Dezitijatima nametnuli svoju volju, politiku, običaje. I naravno i jezik. To bi bio slavenski strat.

Kada na Balkan nadiru Turci, tačnije negdje stotinjak godina poslije Kosovske bitke, koju Slaveni izgubiše, nastaje period duge vladavine Osmanlija. Time se stvara posljednji sloj. Nazvat ću ga osmanski superstrat.

E, taj jezički amalgam Srbi nazvaše srpski, Hrvati hrvatski, Bošnjani bosanski, Makedonci makedonski, Bugari bugarski, Slovenci slovenački, Crnogorci crnogorski itd.

Kada čujete serbskog popa kako poje, Srbi ovi današnji neće baš mnogo razumjeti. Bio je to srpski jezik.

Molitva Gospodnja


Vo imja Oca, i Sina, i Svjatago Duha, Amin.

Oce nash, izhe jesi na nebesjeh!

Da svjatitsja imja Tvoje;

Da pridet carstvije Tvoje;

Da budet volja Tvoja,

Jako na nebesi i na zemlji;

Hleb nash nasushni dazd nam dnes;

I ostavi nam dolgi nashja

Jakozhe i mi ostavljajem dolzhnikom nashim;

I nevovedi nas vo iskushenije;

No izbavi nas ot lukavago.

Jako Tvoje jest Carstvo i sila i slava,

Oca i Sina, i svjatoga Duha, ninje i prisno

i vo vjeki vjekov, Amin.

 

Kada čujete nekog Zagorca recimo Ivicu Kerempuha kada govori, Hrvati neće baš mnogo razumjeti.

 

Meknite se vi gore,

kaj bu se vidlo Zagorje

Kaj bu se videla zibalka,

v kojoj sam se zibal ja

Srebrena zibka,zlatni ketač

Vu njoj se je zibal

Janjke gajdaš Gigerle, grlice,

ve bu se vidlo Zagorje.

Zasvirajte tamburice i berde i bisernice,

Vudri Janjke toga bajza nek se čuje sve do špajza

Meknite se vi gore kaj bu se vidlo Zagorje ...

Gigerle, grlice,...

Meknite se vi gore kaj bu se vidlo Zagorje ...

Gigerle, grlice..

Ve bu se videlo Zagorje

 

„ Je, znaš da baluon najvišeše prejde v nebe. Zake ? Pak zate kaj je vu njem same luft i niš jakoga i teškoga kaj ga bi dele vlekle, kak je mozak. Viš da i vu vuode furt spliva gore one kaj nema niš vu sebe, drek primerice (smijeh). Tak ti je i vu životu, gore ti naviek znaju splivati oni šteri su šuplji, ali se znaju dobre pretvarati i cifrati. Spametnoga čovega tuo ne muči jer zna da su takvi kratkuga vijieka„, tvrdila je starica....

Dakle, ova mješavina, ovaj jezički amalgam je naš zajednički jezik koji svaki od nas zove svojim nacionalnim pridjevkom, srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski, makedonski, slovenački..

I svi ti jezici su se razvijali kroz vijekove i postali su ono što su danas. Mnoge glasovne promjene su se dešavale, mnoge jezičke zakonitosti su uspostavljene. I tu je od jezika do jezika bilo niz fonetskih i drugih različitosti

Da ponovim. Područje današnje Bosne i Hercegovine je imalo svoj prvi strat tačnije substrat (donji sloj) svoga autohtonog jezika. Na njega se nasložio slavenski, unutrašnji strat, a onda su na njega svoj sloj stavili Turci. Bio je to orijentalni superstat. Dakle bosanski jezik je ustvari amalgam, tačnije rečeno mješavina autohtonog plemenskog jezika starih Bošnjana, slavenskog (pazite dobro, ne srpskog) i turskog jezika. U taj i takav jezik vjekovima su ulazile nove riječi i bogatile jezik odavno već zvani bosanski jezik. Pa valjda znamo da je već Konstantin VII. Porfirogenet bizantijski car u svom djelu De administrando imperio (O upravljanju carstvom) u poglavlju na stranama od 29-36. pominje Bosnu i njen narod.

Analogijom naprijed opisanih zbivanja se nameće zaključak da je nama opravdano svoj jezik zvati bosanskim. Predrasude i sujeta umiješane u jedinstven koktel s politikom određuju ortografska i gramatička pravila, usmjeravaju hegemonistički standardizaciju. Našim muhtač-lingvistima nije preostajalo ništa drugo nego da aminuju sve rezultate koje su realizovali i nametnuli drugi. Sjetim se eto jalovih i mukotrpnih sastanaka oko Novosadskog dogovora. Bili smo mali i loše predstavljeni, rekoh muhtač-lingvisti. Prostije rečeno bili smo jebena strana. Kljajić, Klajn, Stevanović i ini su po svom ćejfu i nahođenju uređivali, odlučivali kobajagi « ni po babu ni po stričevima », onako svojski i svojstveno, standardizovali naš jezik kao pravi lingvistički autoriteti. Tako recimo kada uzmemo neke gramatike kasnije napisane kao one Dževada Jahića i Senahida Halilovića uočavamo da je sve onako kako je konstatovano za srpski odnosno hrvatski. Nije im trebalo zamjeriti, jer su oni samo bukvalno unijeli ono što je dogovoreno.

A notorna je činjenica da jezik treba urediti, odrediti pravila bez subjektivizma i političkih predrasuda. U svemu tome je interesantno da neki od gramatičara konstatuje činjenicu i uvede je u jezik kao takvu, po svom viđenju i shvatanju. Ja recimo uvijek kada se ustanovi neko pravilo bilo gramatičko, ortografsko, fonetsko, sintaksičko i drugo, volim postaviti pitanje. Zašto je to tako ? I tražim odgovor zasnovan na lingvističkoj zakonitosti, logici, opravdanosti, neminovnosti, redu.

Recimo : Zašto je ispravno reći aspekt i aspekat, prospekt i prospekat, dijalekt i dijalekat, a samo direkt. Ne može direkat. Zašto ? Ponavljam.

Ili pak, neki uporno nameću riječi prijevod iprijelaz (ima ih takvih još), a ne prevod i prelaz što je ispravno. Zašto ?

Jer u riječima prevod i prelaz nema staroslovenskog jata, nego jednostavno slovo (glas) e.

Drugačija je stvar kod riječi koje se u ekavskom izgovaraju telo ili belo. Glas e ovdje je nastao od dugog staroslovenskog jata što u ijekavskom daje -IJE, dakle, tijelo i bijelo.

Da bismo to tačno znali moramo najprije znati da li se radi o glasu e ili staroslovenskom jatu.

Ja bih, sada prestao da dajem ovakve primjere, jer mi to nije fah. Strane riječi i njihova adaptacija u bosanskom jeziku je bliža mom ukusu. Uvijek kada mi je nešto nelogično ili netačno reagujem argumentima jezičke zakonitosti, analogije, zvučne  prilagodljivosti i opravdanosti vođenja tih riječi kroz razne glasovne i druge promjene svojstvene bosanskom jeziku.

Vidite, moralo bi se zaista onako timski poraditi na pitanjima gramatike, pravopisa. Za jedan takav veoma važan posao država Bosna I Hercegovina bi morala imenovati recimo Senahida Halilovića i Dževada Jahića da vode posao i da oforme ekipu koja bi radila na pitanjima standardizacije jezika.

Sve što se dosada činilo je bilo na uštrb sviju nas. Uskraćivalo nam se standardiziranje, ali stvarno realno i jedino opravdano, jer autori takozvani lingvisti koji igraju ulogu zaduženih jezikoslovaca ne mogu da prenebregnu svoju sujetu, svoju subjektivnu samosvjesnost, svoju tvrdoglavost i tvrdokornost, i nadasve svoju neprikosnovenost. Jer smatraju se sveznajućim, nenadmašivim.

Spustite se na zemlju, o gospodo lingvisti, i dozvolite i drugima da učestvuju u toj standardizaciji, građenju i dograđivanju jezika. Zaboravimo i odgurnimo u stranu sve one dogovore počev od Novosadskog i okrenimo se sebi, sebi samima.

Zašto zamjerimo Hrvatima što se maksimalno trude oko jezika i rade punom parom da ga standardizuju, da mu daju nove elemente, da ga što više pohrvate. I po  cijenu da ispadnu ponekada i smiješni, a sve to u želji da se što više razlikuju od svojih komšija, odnosno susjeda, uređuju svoj vokabular, proširuju ga novim riječima, kovanicama, katkada i degeneričnim, nakaradnim. Pa, neka. I to je doprinos stvaranju jezika svojstvenog sebi, svom duhu, svojoj logici.

Strane riječi u jeziku

Pojmiti vi ne možete koliko ima stranih riječi u našem jeziku. Uostalom, i u svim drugim svjetskim jezicima. A to je nešto sasvim normalno. Glupo je kada iz predrasuda, religiozne zatucanosti, mržnje prema svemu što je tuđe, neki narodi odbijaju da koriste strane riječi. No, brzo uvide da je to nemoguće. Kada je Vuk Karadžić radio u Beču na rječniku srpskog jezika, po njemu je bilo sasvim normalno unijeti u njega sve tuđice, jer su bile sastavni dio govora Srba. U jednom trenutku srpski vladar Obrenović je naredio Vuku da iz rječnika izbaci sve turcizme i orijentalizme. Ovaj je to učinio. I dobio je nedebelu svesku vokabulara srpskog. Tada se uvidjelo da nije moguće čistiti jezik od tuđica, posuđenica, i sl.

Jer budući da nemaju adekvatan izraz u svom jeziku za riječi kao što su recimo šampon, parfem, boja, kašika, hemija i druge, a veoma su brojne, one postaju sastavni dio vokabulara.

Osim toga, pojavom novih tehnologija, novih spoznaja, novih predmeta ili radnji, stanja i zbivanja, nastaju nove riječi

Bićete iznenađeni i začuđeni činjenicom koliki je broj tih stranih riječi u bosanskom jeziku. A da vam dam jedan primjer :. U Francuskoj svake godine izlaze novi rječnici Larousse i Petit Robert uvećani za popriličan broj novih riječi koje su u francuski stigle iz drugih jezika. Nemojte se čuditi. To je slučaj sa svim jezicima.

Jeste li, recimo, znali da su ove riječi, odomaćene u našem jeziku, došle iz NJEMAČKOG :

šnala, cigla, flaša, krampa, špajz, kofer, šminka, keks, šporet, fleka, knedla, kugla, kifla, bluza, puter, šverc, šlag, viršla, špenadla, ruksak, rolšue, feder, moler, plac, šporet, luft, luftirati, keks, knap, kuplung, kelner, glanc, escajg, gelipter, vikler, auspuh, bluza, bina, puter, fen, frajer, fruštuk, haubica, havarija,  haustor, šlager, šihta, šlaher, špic, šparati, šuster štrudla štrikati, štrik štikla stimung, šprica, šrafciger, šteker, šnicla, šnajder, šljaka, šljeper, šnala, šnita, hohštapler, cug, cajtnot, Švabo…..

 

Evo nekoliko izvedenica tih riječi :

šminkati, šminka, šminkanje, šminker, šminkerica

fleka, uflekati, isflekati, flekica, flekanje

šverc, švercer, švercovanje švercovati, švercerka, švercovan

molovanje, molovati, moler, moleraj,

luft, luftanje, luftati, luftiranje, luftirati,  luftiguz, proluftirati

frajer, frajerisanje, frajerisati, frajerluk

fruštuk, fruštukovanje, fruštukovati

šparanje, šparati, ušparati, špar-majstor, špar-kasica

cug, cuganje, cugati

Pokušajte i vi napraviti izvedenice od prethodno datih riječi.

 

Rijeci francuskog porijekla

žeton, trotoar, parfem, marš, bife, kran, kamion, kostim, krem, kupe, model, nivo, remi, servis, renome, šofer, režiser, turnir, frižider, šampion, biletarnica,  kondukter, biro, bistro, žardinjera, ambasador, ataše, dosije, ženirati, kozer, kalodont, digitron, kamuflaža, angažovati, ažurirala, žurnal, milje, šovinist, barijera, volan, metro, aleja, bilten, ceremonija, rojalista, rojalizam, plaketa, kasarna, sineast, depo, bajoneta, bordel, portret, feminizam, vandalizam, lojalnost, egoizam, kravata, volonter, medalja, kurtizana, žargon, pejzaž, horizont, guverner, feministkinja ….

 

Niže su navedene složenice :

kamuflaža, kamufliranje, kamuflirati, zakamuflirati,

marš, marširanje, marširati, umarširati

režirati, režiranje, režiser, režiserka, režija,

ženiranje, ženirati ( od glagola gêner - - smetati)

angažman, angažovanje, angažovati,

ažuriranje, ažurirati,

 

Iz TURSKOG jezika u bosanski je tokom petstogodišnje osmanlijske okupacije ušlo hićme riječi :

alka, karika, beočug ….

 

Napomena :

Samo je ispravno alka, jer u izvornom jeziku je tako. Nikako ne reći halka.

Ono jeste da se onaj što nabija alku na koplje u Sinju zove alkar, a onaj što je, gluho bilo, homoseksualac da ne kažem peder, je halkaš. Neispravno. Jeste za književni jezik, ali za argo ili kao lokalizam je halkaš zvučnije i ima se utisak kako je semantički mnogo snažnije.

heroj, junak,gazija

inostranstvo, tuđina,jabana

Izvedena riječ od jabana je jabandžija, to jeste stranac.

kat, sprat, boj

A nemalo će vas začuditi činjenica da je riječ kat došla u hrvatski iz turskog jezika. Za tu riječ postoje sinonimi sprat i boj. Da, boj.

 

Kuća na dva boja.

Stanovao je na drugom boju.

 

Evo nekoliko riječi porijeklom iz TURSKOG. Da napomenem da su neke od tih riječi drugačije izgovaraju, jer su prilagođene našem izgovoru :

bakar (bakir)             boja (boya)                            bubreg (böbrek)                    budala (budala)

čarapa (çorap)           čelik (çelik)                            dućan (dükkân)                    džep (cep)

jastuk (yastik)            jogurt (yogurt)                      kat (kat)                                 kula (kule)

kutija (kutu)              majmun (maymun)                   pamuk (pamuk)                   pekmez (pekmez)

pilić (piliç)                  rakija (raki)                            sapun (sabun)                      sat (saat)

šecer (şeker)              temelj (temel)                      torba (torba)

 

Kao što se vidi riječ sat u originalu glasi saat. Dakle nema h. Neispravno je reći sahat.

čarapa, čekić, barut, džep, boja, kajgana, česma, balvan, karanfil, biser, krevet, komšija, kaldrma, čelik, kat, kašika, horoz (i pijetao i obarač kod pištolja), duhan, sapun, rakija, jastuk, jorgan, jufka, kalja, bakar, baklava, balvan, barjak, barut, bostan, bubreg, pekmez, rusvaj, budala, burek, čaršaf, sevdah, čizma, đevrek, čorba, ćufte, škembe, sutlija, ćilim, budala, bre, jogurt, kazan, vatra, meze, ćebe, dost, dosta, vatra, đule, kazan džezva, patlidžan, višnja, hajdi đubre, para, šecer, pamuk, papuče, sarma, sat, zanat, oluk, temelj, fenjer, jelek, avlija, amanet, zejtin, sirće, kajsija, sunđer, konak, đuveč, šampita ….

Napomena :

Riječi soba i astal nisu došle iz turskog, nego iz mađarskog jezika.

 

Evo nekoliko izvedenica :      soba, sobar, sobarica, sobni,

astal, astalski,

Hastal je nepravilno.

 

zenit, algebra, handžar, munara, azimut, šehid, reket, harem, alhemija, algoritam, Alah imam, sufizam, Islam, dinar, dženet, kibla, miraz, džihad, esnaf, ezan, sultan, tekija kuran, medresa, minaret, ulema, monsun, zanat, nijet, muhadžer, kalibar, alkohol, magazin, genije, zenit,  minaret, Arap, soda, admiral,  sirup,  algoritam,

almanah,  azimut,  barbar,  cifra,  fakir,  gazela,  harem, hašiš, islam, musliman, majmun, safari, svahili, šeik, šerbet, taliban, vezir, albatros ….

 

Evo potom latinizama, dakle riječi porijeklom iz LATINSKOG jezika

indigo, konkretno, emigrant, imigrant, kontrast, reakcija, recept, referendum, kontracepcija, kontroverza, apstraktno, konklava, kolizija, kolega, absurd, ambijent, deficit, dizajn, deponija, destilacija, detektiv, propaganda, propeler, kontrola, ekspedicija, emocija, erozija, fragment, infekcija, infarkt, manufaktura, premija, provizija provocirati, refleks, reforma, regija, reklama, superlativ, trajekt, tranzicija, prezent, proporcija, renovirati, subjekt, proces, profesija, prohibicija, projektor, promocija, sugestija, objekt, percepcija, informacija, transport, kopija, mandat, parfem, prefiks, tradicija, inspektor, instrukcija, inteligencija, interes, kombinacija, koncentracija, koncept, kongres, konferencija, konfor……


Ovo su riječi iz GRČKOG jezika, takozvani grecizmi :

dijadema, akterija, demagog, dijabetes, amfiteatar, dinosaur, dijagonala, zona, sindrom, sintaksa, toponim, simptom, teleskop, telefon, telegram, televizija, sinhronizacija, simfonija, simpatija, dinastija, epidemija, energija, paradoks, parazit, peripetija, period, program, bazilika, bicikl, biblija, biografija, amfora, apostrof, apokalipsa, apostol, aristokratija, prognoza, simetrija, simfonija, simpatija, anoniman, periferija, paralela, paraliza, paradoks, optika, enciklopedija, monolog miroskop, monarhija, panorama, krater, katedra, katolik, lampa, atmosfera, astronomija, metoda, kozmetika, keramika, kino, kometa, hlorofil, hipoteza, hipotenuza, fosfor, anđeo, akrobat, kataklizma, katapult, katastrofa, fotografija, filozofija, evanđelje, gramofon, helikopter, hipodrom, epilepsija, dijamant, agronomija, dijalekt, dijaliza, dinastija, dijalog, dijagram, diploma, demon, aorist, dijaspora, apatija, decenija, apostrof, apoteka, arhitekta, idiot, jon, iguman, autonomija, ikona, geto, metafora, gimnazija, elipsa, jotovanje, kaluđer, bigamija, laik, logo, epicentar, epitet, liturgija, manastir, melanholija ….

 

Iz MAÐARSKOG JEZIKA (hungarizmi) :

fiškal, lopta, cipela, đever, šogor, bitanga, fićfirić, kecelja, bunda, lopata, lopov, bakandža, susjed, palačinka, sataraš, ašov, fijaker, vašar, šator, badžo, kočija, punđa, doboš, ašov, budjelar, kamata, kopca, teret, kip, pandur, čopor, fela, kec, pasulj, kuče, džak, pasoš, marva, sablja, karika  ....

Koliko nas je mislilo da su riječi kao sto su djever, bakandža, džak, sataraš, fijaker, ašov (čak su ovu riječ izgovarali hašov što je neispravno), čopor, sablja turskog porijekla. E, pa ne. To su hungarizmi, odnosno riječi koje su došle iz mađarskog jezika.

 

Riječi iz ENGLESKOG jezika (anglicizmi) :

vikend, farma, linč, vestern, singl, džoker, kviz, džez, fudbal, hipik, pidžama, bluz, printer, as, bend, čip, dizajn, fan, golf, hit, pop, set, trend, haker, lider, luzer, menadžer, panker, šoping, tajming, trening, bokser, teniser, test, biznis, blefirati, fer, hendikep, intervju, koledž, lider, stres, vikend, internet, sajt, šou, video, čip, čips, hit, keš, mejl, boksovati, čatati, dilati, startovati, štrajkovati, blefirati, dopingovati,  boksovati, kampovati, kidnapovati, dizajnirati, skenirati, testirati, zumirati ....

doping, doping-kontrola, dopingovanje, dopingovati

trener, treniranje, trenirati, trenerski, trenerka

boks, boksovanje, boksovati, bokserica, bokser

štrajk, štrajkač, štrajkovanje, štrajkovati, štrejkbreher,

diler, dilanje, dilati,

test, testirati, testiranje,

kidnapovanje, kidnapovati

 

Iz ČEŠKOG jezika (bohemizmi)

ugljenik, uspjeh, bajoslovan, gnojivo, odraz, primjeran, tisak, bodar, kiseonik, smjer, živalj, nalaz, dotičan, dosljednost, dragocjen, vodopad, zbirka, ustav, samoglasnik, svjež, bod, pročelje, uzajamnost, važan, valjak, snimak, važnost, mladež, ličiti, podlost, ozariti, smjesa, učinak, obred, dojam, obzorje, slog, nježan, skromnost, prevaga, stroj, vlak, časopis, kisik, kopačka, pisanka, pištolj, povod, robot, spis, ustav, stranka, tlak, uloga, vodik, obrazac, svježina, stanovit, narječje, poredak, spis, suglasnik, ploha, stanovište, prvobitan, pronevjeriti, prirodopis, ogavan, predio, predmet, prednost, pogon, okolnost, kurje oko, plin, lihvar, dražba, držalo ….

 

Ovdje sam naveo samo jedan manji dio stranih riječi odomaćenih u bosanskom jeziku.

Dakle, ni jedan jezik nije mogao ostati čist iz više razloga :

1.- sve učestaliji i prisniji kontakti među narodima i državama i usvajanje i uvođenje novih riječi iako su već postojale druge riječi kao sinonimi,

2.- potreba usvajanja izvjesnih riječi koje ne postoje u nekom jeziku,

3.- najnovije imenovanje novih predmeta, radnji, zbivanja koje je kosmopolitsko budući da ih sve zemlje primaju u svoje jezike, jer je to neophodno.

To se odvijalo spontano i bezbolno. No, ta asimilacija i utapanje se u nekim slučajevima nisu dešavala ni spontano ni bezbolno. Postojala je ta predrasuda, rođena iz odbojnosti, netrpeljivosti, da ne kažem to kako se imao diskriminatorski odnos prema turskom, arapskom odnosno orijentalnim jezicima iz čisto političkih razloga. Bio je tu i strah od asimilacije. Jer vokabular osvajača budući da su ovi civilizacijski, vojno i kulturološki nadmoćniji lahko prodire u jezik autohtonog stanovništva, prilagođava se, asimilira.

Šta moramo uzeti u obzir kada uvodimo novu riječ u svoj jezik ?

Vjerovatno,             

- značenje

- ortografsko prilagođavanje

- asimilaciju

- ko je unosi

 

Ovo što ću vam sada ovdje iznijeti je samo jedan mali primjer, pojave, korištenja i asimilacije strane riječi u bosanskom jeziku. Ovo će, dakle, biti uvod za drugi dio ovoga razmatranja.

Evo nekoliko stranih riječi : historija , hipoteka, hiperbola, hemija, histerija ….

Zvuče dobro. Ne treba ih « dirati. »

Često se brka izgovor s i z u stranim riječima :

a) S u riječima koje je u izvornom jeziku udvojeno :

dessert            desert

 

Nikako dezert kako je uvedeno kao ispravno, jer dezert u osnovi ima znacenje pust, nenastanjen, opustositi, dezertirati.

Dakle ispravno bi bilo jedino DESERT.

 

Dissertation               disertacija

assistant                     asistent

casse                           kasa

masse                         masa

prémisse                     premisa

dossier                       dosije

coulisse                      kulise

plissé                          plisiran

trassé                          trasiran

 

investirati

insistirati

insinuirati

konserva

transport

 

b) Tako je i u riječima u kojima je S dobijeno iz X koje izgovaramo ks.

oksid

oksford

boks

djuboks

seksi

taksi

luksuz

diksilend

miksovati

maksimalno

c) Strano pravilo za izgovor X glasi : X se izgovara ks  Jedino kada se X nađe između e ie, pa izmeđue ii izgovara se gz.

egzekucija

egzibicija

egzil

egzercir

egzaktan

d) U riječi reservé S je između dva samoglasnika. Tačan izgovor dakle je rezerve. Kada se S u izvornom jeziku nalazi između dva samoglasnika, izgovara se Z.

 

vizionar

kolizija

kozer

vizita

divizija

kanalizacija

kriza

Piza

proza

dubioza

Muza

Doza

e) U ovim riječima se izgovara s zato što je u izvornoj riječi slovo C. A C se ispred e, i, y izgovara S.

polisa

Alisa

Plasirati

 

U riječi konzerva s je između suglasnika i samogkasnika. Dakle izgovara se konserva.

I ispravno bi moralo biti samo KONSERVA, a ne konzerva.

Kaseta je ispravno (nikako kazeta kako to Hrvati izgovaraju) jer u izvornoj riječi su dva S : cassette.

 

Nesuvislo maltretiranje glasa (slova) H,h

 

Stanuje u Gornjoj Mahali.

On je veliki mahalaš.

Rođen je pod mahanom.

To mu je velika mahana.

Srbijanci izgovaraju mala umjesto mahala i mana umjesto mahana.

Onda u bosanskom jeziku naši gramatičari propišu da je ispravno mana. O mahali se nisu izjasnili.

Čovjek koji se ponaša loše je mahalaš. A ne malaš.

Dakle, samo je ispravno mahana i mahalaš.

Ako slučajno mana ostane kao ispravno umjesto mahana, pitam se onda zašto.

 

Izostavljanje, a ponekad nepotrebno dopisivanje glasa H, h

 

Izostavljanje slova (glasa) h iz mnogih riječi je izazvalo pravu pometnju. Vršeno je bez ikakvih pravila, da ne kažem razloga.

Zašto je lingvista srpski izostavio glas h iz riječi historija. U srpskom jeziku samo je ispravno istorija. Nigdje nećete naći historija. Zašto je to tako?

Zbog težeg izgovora ?

Zbog prikladnije zvučnosti ?

Iz analogije prema francuskom iz fonetskih razloga, jer Francuzi ne izgovaraju h. Nije im svojstveno ?

Iz političke odbojnosti ?

Ne, ne vidim razloga. Zaista ne vidim. Glas h i to ne onaj iz turcizama odvajkada je postojao u staroslavenskom, slavenskom a i u srpskom jeziku.

Zašto nije izostavljeno h iz ovih riječi : hemeroid, haringa, hitac, helijum, holokaust, honorar pa da glase emeroid, aringa, itac, elijum, olokaust, onorar.

Iz istih razloga, možda, je trebalo izbaciti glas (slovo) H,h iz riječi HISTERIJA, po analogiji na riječ istorija.

Nači gramatičari, recimo, kažu da je apsana, alva, am, alka, amajlija, amam, asura čaura, unjati, ispravno. Ne slažem se. Uopšte se ne slažem. U BOSANSKOM ispravno je hapsana, halva, ham, halka (halkaš)hamajlija, čahura,hunjati.

Zašto ?

Jer u izvornom obliku u ovim riječima postoji glas (slovo) h.

A recimo i to da se nekim riječima često dodaje h što je nepotrebno, jer time dobija novo značenje.

Haman ti to ne znaš.

Haman ovdje znači zar (upitna rječca).

Postoji riječ aman, ali ona znači upomoć !

Aman, pomagajte ljudi !

 

Ama, pusti me na miru !

Ama znači ali.

Može se aminovati, ali ne i haminovati.

Ambar je ispravno.

Doduše kaže se i hambar, ali je neispravno. Zašto ?

Jer u izvornoj riječi nema h.

Dakle, ispravno je : ama, aman, ambar, amin, Amir, a ne hama, haman, hambar, hamin, Hamir.

 

Ja kažem : « Boli me trbuh. »

A on će ti meni : « Što kažeš trbuh, bolje zvuči stomak (latinska riječ).

Imam utisak da se on stidi riječi trbuh.

Kao moja nana nekoć koja se izvinjavala zato što govori « tako ».

A kako ?

Lijepo. Da ljepše biti ne može.

Elem, da ponovo ne skrenem.

Ja se obrecnem.na onog : « Ma, daj, bo, mene ne boli stomak nego trbuh. »

« Pa, to ti je isto. Običan sinonim », kaže tvrdoglavko. Ko biva, on zna šta je sinonim.

A ja planem : “Daleko od toga da je to sinonim. Trbuh je trbuh, a stomak je želudac. Znači ono iznad trbuha. Ako meni ne vjeruješ pitaj stare Latine. To je njihova riječ.»

Zašuti. Ne zna da li da mi vjeruje.

A treba da mi vjeruje. Ja znam šta govorim.

Dakle, rekoh kako sam se opredijelio za jezik i to mi postade « hljeb ». Šta š’ ? Tako me mati izvela na lijep selamet. A bogami i babo.

Nego šta ‘no ja rekoh zadnje prije nego što se upustih u ova ortografsko-gramatička naklapanja. ? Ah da !

Jȁ, jȁ. Rekoh da je i pisanje hrmbanje. A uz to još kada mi neko kaže za neku moju rečenicu ili pasus « to nije tačno, znaš gramatički, ili « ne kaže se tako », ja se sav naježim, uplašim, povrijedim. Ja neznalica ! Pa jȁ. Jesam. Ko me je tjerao da tako govorim. Hej, bo, ne znam svoj maternji, naninski jezik.

Tako ti ja po pitanju jezika dolazim često u sukob s ljudima koji se drznu da mi protivuriječe i to tamo gdje sam, bar ja tako mislim, jak.

Umro neki Srbin. Ili je bio Hrvat ?! Ne znam. Al’ znam da je anam on, hoću rijet’ nije musliman. Ja kažem pred svijetom : « Moram da mu odem na dženazu. »

“Kakvu, ba, dženazu. Kaže se pogreb ili sprovod. Dženaza se kaže kada je umro neki musliman. Rahmetlija. »

“Ma, nije, bô », velim. « Dženaza je pogreb, A pogreb je sprovod. Dakle, dženaza je sprovod.

Počeo ja onim iz logike, znaš onim logičkim premisama a=b ; b=c. Dakle, a=c.

« Ma, ne može tako. »

« To su, bô ne bio, obični sinonimi, različite riječi, ali istog značenja. Da, značenja. Istog.

Isto tako ja ću i za Srbina i Hrvata i Muslimana i Roma i Jevreja reći da je rahmetli ako je pokojni.

Kada se penjem na sprat ja ću reći : « Penjem se na kat. »

« Jedem kašikom. » - kažem.

Čime jedu Hrvat ili Srbin ? Žlicom ili … ?

Zar ćemo i religiju i nacionalno umiješati u jezik. Srbin ovako, Hrvat, onako Musliman tako. Ne kažem namjerno Bošnjak, jer bosanski zadojeni muslimani tipa Tihić tu riječ svojataju i pripisuju joj islamsku konotaciju. I ja sam Bošnjak, onako nacionalno rečeno, ali ne lezi vraže, pojavljuje se jedan veliki problemu mom slučaju.

Ja sam ateista ?!?!

Kako onda ja mogu reći ako idem na dženazu, sprovod ili pogreb. Možda bih mogao reći ukop. A šta ako sam ja ateista, a uz to i bosanski tradicionalista. Mogu li onda upotrijebiti riječ dženaza. Jer ja govorim jezikom u mene mi matere Timke, odnosno nane mi Malke. A još kada natuknem još i to kako sam ateista, a jesam i dušom i tijelom, onda vjerovatno za mene ne važi to nepisano pravilo pripadnosti muslimanskoj terminiologiji kada rabim riječi porijeklom iz orijentalnih jezika.

A da vam kažem nešto :

“Ja ću reći dženaza ili ukop, ili sprovod ili sahrana po svom nahođenju i ćejfu i to onu koja mi prva dođe, jer su meni ravnopravne, obični sinonimi.”

 

Nešto slično s aspekta slične logike je opaska jednog moga prijatelja koji me je pitao kako ću prevesti riječ jaran.

Kažem ja « ami ».

Ali ami znači prijatelj. Pa, kažem jaran znači prijatelj.

Ne bi se on složio. Nikako mu ne ide u glavu da su jaran i prijatelj sinonimi.

Malo skretanje

Bošnjak ti je, dragi moji, po svoj i svakoj logici nacion koji živi u Bosni i Hercegovini. U tom određenju religija ne odlučuje. Ona je nešto intimno, za poslijepodne, nešto kao dopunska nastava. No, mnogo nas je onih koji ne upražnjavaju tu dopunsku nastavu. I svi su Bošnjaci. Mi nemamo posebnih oznaka, gena, ćelija koje nas razlikuju po religiji, to jeste našem vjerovanju. I evo sada tvrdim da je bošnjačko stanovništvo u Bosni i Hercegovini, a i u dijaspori mahom i u većini ateistično. Iz više razloga :

- ne posjeduju Kur’an ili Bibliju ;

- a ako ih i imaju, nikada ih ne čitaju niti recituju nešto iz njih;

- mnogi ne znaju ni šta je to ;

- ne idu u bogomolje, crkve i džamije ;

- muslimani ne klanjaju pet puta dnevno ;

- nikada se ne mole Bogu izuzev što koriste nekoliko uzrečica tipa :

Bože pomozi ! Ako Bog da !, Boga mi ! i sl. To čak, inercijom, čine i notorni ateisti;

- muslimani ne poste za Ramazan

- muslimani piju alkohol naročito akšamlije (2 ili 3 deca uz meze) ;

- neki i drogu uzimaju ;

- muslimani jedu svinjsko ;

- muslimani se ne sunete. A ako se neki i sunete, onda je to iz tradicionalističkih pobuda, Najčešće to čine u bolnici. Nema berbe.

- psuju, čine pakosti, lažu, vrijeđaju, tuku, ubijaju,

- muslimani ne idu na Ćabu ;

- muslimani ne daju vitre, ne plaćaju zekjat

- ne uzimaju avdest ;

- ne boje se Boga

Ima toliko stvari koje svjedoče o ateizmu bosanske populacije.

Opet ja skrenuh. U druge vode. Al’ neka. Znajte da je sve to povezano.

Opet ja o H, h

Eto vidite kako ljudi mogu da te okahre, da te dovedu u belaj.

Zašto ta diskriminacija i zašto uslovljavanje ?

Valjda govorimo da bismo se sporazumjeli, a za to nam, zaboga, treba toliko riječi. Što više riječi, čak sinonima, imamo to nam je jezik bogatiji.

Počeh ja maločas o onom glasu ili slovu H,h. Čega se sve nisam naslušao i načitao. Doktori jezičkih nauka napali na jezik pa ga prečešljavaju uzduž i poprijeko. Ja se u nekim situacijama begznetim, u čudu se ne mogu načuditi dokle dopire pođahkad ljudska glupost, nakaradna iskrivljena lingvistička glupost.

Vidite, doumice su nam potrebne. Toliko se jedemo i gložemo oko toga kada reći a kada ne taj poturčeni glas h. Vidite s h u riječima koje dolaze iz drugih jezika a ne turskog ili arapskog se obavezno i uvijek izgovara. Srećom kada taj glas h dolazi iz civiliziranijih zapadnih jezika, onda tu nema dileme. H se mora izgovoriti i kapak. Tako recimo čak i u riječi hohštapler koju koristimo kada hoćemo da imenujemo nekoga ko je bitanga, izgovaramo obavezno oba h ma koliko nam to bilo teško. Dobro de, nije meni teško, ali jeste onom Srbinu iz Odžaka što Mehu zove Meo, ili što kaže da je ptica prnula iz gnijezda. On se odmah opravda tvrdeći kako ne govori bosanski nego srpski koji ignoriše h u mnogim riječima. Još kada priučeni gramatičar tipa Salih Čavkić, koji je ustvari pohađao akšam-šule ustvrdi kako se h u raznim krajevima izgovara drugačije, zavisno od toga iz kojeg podneblja dolazi.

Satraće se neki gramatikolog da vas davi svojim stručnim objašnjenjem kako izgovoriti glas h. Kaže ti on ovako :

«Turiš jezik na prednje nepce, razdvojiš usne i onda hakneš to jeste hukneš. »

Izgovorim ti i ja to h, jednom, dvaput, triput, četiri puta, pet puta, šest puta, ne znam ni sam koliko puta, prestanem da brojim poslije deset i svaki puta organe govorne postavim u određeni položaj. Vidim ja da se organi svaki puta instinktivno postave po tabijatu. No, buni me to što jezik ne dodiruje prednje nepce kako mi objasni moj vajni gramatik.

Diskriminatorski se on odnosi samo ubi se u svom trudu da nam pokaže distinkcije među ljudima ovih naših podneblja. Tako bih mu rado rekao : « Stani hohštapleru jedan, nema, bolan ne bio, nikakve razlike među njima. To su obični ljudi-smrtnici koji se asimiliraju lahko po nagovoru i verbalnoj batini onih hegemonista i nacionalno zadojenih.

Po pomenutom gramatikantu, moj brate, ti postoji podgolijsko,peštersko, dalmatisko, muslimansko-pravoslavno, čak, hej bolan i bližepeštersko, bližesjeničko, novopazarsko h.

A onda gospon doktor jezika izgovori i ovo : « Ono što naš uzdisajni konsonant čini izuzetnim drukčije no igdje na svijetu jest što ga je zapala uloga razlikovnosti u nesretnim godinama novoštokavskoga jezičkog saveza….. ». Mene bude stid, hoću u zemlju da propadnem, jer ja u čudu od tolike naučnosti moram da ustvrdim kako dotičnog nisam uopšte razumio.

Uzmem ti ja ponovo sve moje organe i počnem da izgovaram h. A onda slušam Beograd i njihove spikere kako izgovaraju taj glas, pa Zagreb da i Hrvate čujem ne bih li uočio pomenutu raznolikovnost u nesretnim godinama nas novoštokavaca.

Zato su, bre, eto oni koji se služe romanskim jezicima pisali h, ali ga nisu izgovarali bojeći se da im se Sandžaklije ne smiju.

« Tako recimo da taj faringalni, epiglotalni, uvularni gutural iliti laringal to jeste prosto rečeno da prostite, glas h ja odlično izgovaram, jer mi je to svojstveno. Nedobog da moram sada usvajati izgovor arapskog, germanskog h.Sve se u vezi s h vrti oko korelacije faringalne uzine sa glotalnim suženjem i korelacije faringalne širine sa glotalnim proširenjem. No, uprkos ne baš posve jednostavnu statusu u fonetici, za šta ovdje nije zgodno mjesto za bavljenje, sva je priča oko h posve obična pojava na novoštokavskom govornom području. »

Razumjeste li vi šta od ovoga naprijed izrečenog ? Ja, bogami, ne.

Osman ARNAUTOVIĆ: Gdje sve ima toga H, h ?

Da se dotaknem malo H,h i njegovog pojavljivanja u bosanskoj gramatici i svakodnevnom vokabularu:

1.- Nastavak ah, jah i ijah u prvom licu imperfekta, nesvršenog glagolskog oblika :

gledah                                     iđah                                        radijah

čekah                                      rađah                                     nosijah

pjevah                                    glođah                                   pecijah

pisah                                      nošah                                     tecijah

prastah                                  viđah                                      strizijah

kupah                                     dolažah                                  tecijah

bijah                                       grižah                                     hoćah

Napomena : U glagolima čija se osnova završava na nenepčani suglasnik kada se doda nastavak j (glasovna promjena jotovanje), oni prelaze u svoje prednjonepčane parnjake pa kod imperfekta datih glagola imperfekt glasi : iđah, rađah, viđah, nošah dolažah.

 

2. Nastavak h ili oh u prvom licu aorista, svršenog glagolskog oblika :

učinih                                     padoh

ugledah                                 nađoh

pročitah                                 rekoh

krenuh                                   pukoh

bih                                          htjedoh

 

3.- Genitiv množine pridjeva, glagolskog trpnog pridjeva, zamjenica  :

 

novih                                                 naših                                      tuđih

stranih                                              bogatih                                  siromašnih

blijedih                                              crnih                                   bijelih

nošenih                                             opranih                               pokvašenih

truhlih                                               velikih                                  glomaznih

tih                                                      ovih                                       onih

kojih                                                  čijih                                        makojih

ikojih                                                 drugih                                    trećih

 

4.- Prisutnost H,h u stranim riječima :

 

hedonizam                            hegemonija                            hektar                                  hokej

helicopter                              hemija                                    hormon                                 hol

horda                                     drahma                                  hrenovka                               Hrvat

horizont                                 hor                                         heretik                                   heroj

harmonika                              haubica                                hartija                                    herceg

higijena                                  hiljada                                  hitac                                       hipnoza

hirurg                                    hmelj                                    hol                                          homonimija

hrast                                      hrčak                                    hrom                                      hrskavica

hrid                                        hrvač                                     hrbat                                      bronchitis

lihvar                                     Lihtenštajn                            strihnin                                  stih

Strihnin je jak otrov. Izgovaramo to doslovno strihnin. Zamislite da iz ove riječi izbacimo h. Dobili bismo strinin (onaj koji pripada strini) Sasvim drugo značenje. Dakle konstatujem da je vrlo « opasno » manipulisati i poigravati se sa slovom h.

Riječ hrt znači rasu pasa.

Ako izostavito h dobijamo rt, a to je istureni dio kopna u more

Ako bismo iz riječi hrana izostavili h, dobili bismo rana (ozljeda, povreda)

Ove riječi su raznim putevima iz raznih jezika, engleskog, francuskog, italijanskog, madžarskog, grčkog, latinskog I drugih ušle u bosanski jezik i u njemu se adaptirale, odomaćile. Primile su sve karakteristike bosanskog duha i naravno uklopile se u gramatička i ortografska pravila (jednina, množina, padeški nastavci, glasovne promjene i dr.) I nijedna od ovih riječi bez izuzetka se NE MOŽE izgovoriti bez H,h.

5.- U složenicama glagola hvatati h je postojano i ni u kojem slučaju se ne gubi.

uhvatiti           dohvatiti

pohvatati         zahvatiti

prihvatiti         nahvatati

nahvatati

6. H, h je postojano u riječima bilo da su stranog porijekla ili ne,  a koje se završavaju na h :

puh                                        bruh                                       gluh

duh                                        suh                                         kruh

propuh                                  grah                                       monah

krah                                       plah                                        orah

prah                                       strah                                      stih

grijeh                                     mijeh                                      smijeh

Alah                                       njuh                                       auspuh

 

7. U ovim riječima se takođe h izgovara.

 

bahat                                     bahatost

mahnit                                   mahnitost

plah                                        plahovitost

strah                                      strahovitost

muhanat                                muhanatost

 

Već smo rekli naprijed da su  gramatičari ne obrazlovši razloge i ne objasnivši zašto, a u nekom određenom vremenskom periodu i na određenom mjestu bili odlučili da izbace h iz nekih riječi :

Alka,   am,      alva,    ambar, amajlija, amal, asura, čaura, unjati

Napomena :

Riječi atar alat, arslan nemaju nikada H, h, jer ni u izvornom obliku ga nemaju.

8.- Ni u ovim riječima se ne smije izostaviti glas H,h :

haps                                       hapsana           hapsiti             hapšenje

ishlapjelost                           ishlapljiv         ishlapiti

hrana                                     hranljiv            hraniti             hranjenje

honorar                                 honorarni        honorisati        honorisanje

 

hemeroid                               heroin              haringa

helijum                                  holocaust        hitac

ho-ruk                                    hura                 hrčak

hrvač                                      hrt                   hrbat

poistiha

istihareta

 

9. - U ovim niže datim riječima u bosanskom jeziku ispravni su samo oblici sa h :

snaha               proha               muha               zoha                stuha               promaha

Nepravilni su oblici riječi :

snaja                proja                muva               zova                jova                  promaja

snava               prova

Zamislite izvedenice od riječi muha u izvedbi ljubitelja lokalizama :

muva               >          muvanat          >          muvolovka      >          muvica

Ispravno je :

muha               >          muhanat          >          muholovka      >          mušica

kuhati                            puhati              truhnuti           vihoriti                        grahnuti

kuvati                           puvati              trunuti             vijoriti                          granuti

kahvenisati                 dohakati          stihirati

kafenisati                    doakati

U deminutivu mušica došlo je do glasovne promjene palatalizacije. Glas h je ispred i prešao u Š.

duhnuti           kihati               suh                  uho                  gluhonijem      kuhinja

dunuti             kijati                suv                  uvo                  gluvonijem      kujna

Ponavljam : U bosanskom samo su oblici snaha, proha, muha, zoha, stuha, promaha ispravni. Sve ostalo su izrazi argoa to jeste lokalizmi.

puhati  duhati  gruhati

šuhva, muha, stuha

Zoha a nikako zova ili još gore zoja po uzoru na snaha-snaja, proha-proja pa i prova,

Upitajte se da li je moguće rijec čoha izgovoriti čoja ili čova.

Slijedeće riječi nemaju na početku H,h. Stoga  se u bosanskom koriste u izvornom obliku :

amidža (amca)            ačik (açik)

aga (agha)                   akšam (akşam)

avlija (avlu)                 adet (adet)

Ahiret (ahret)              Alah (Allah)

ada (ada)                    astal(astal - madj.rijec)

aman                           arslan (aslan)

ačik, svijetao

Moja nana je purila kahvu, ali malo ačik.

Ja više volim ačik kahvu.

Znači nije jako pržila, nego ju  je ostavljala malo svjetliju. Takva kahva nije bila mnogo jaka.

Akšam, predvečerje, sumrak

Akšam u značenju sumrak, predvečerje. Izvedenice te riječi su : akšamiti, akšamlučiti akšamluk, akšamlija

horoz, pijetao pijevac

vazduh, zrak, hava

arslan, aslan, lav

Moja nana mi je pričala priču o arslanu i kaplanu. Gutao sam svaku njenu riječ. A kada sam je pitao ko su arslan i kaplan, rekla je samo da su to “strašivi” hajvani. Ona nije poznavala riječi lav i tigar.

Niti je znala da su te riječi u bosanski stigle iz turskog.

10. Evo još riječi u kojima se H,h obavezno izgovara. Ni u kojoj situaciji taj glas SE NE SMIJE izostaviti.

harač               haram (zabranjen)       hazreti           helać (helak) šteta zamor

hendek            hizmet                         hanuma           hećim (hekim) doktor, ljekar

handžar           hurija nimfa                hamam            horda (horde)

hasta               haber                           havan              hapsana (hapishane)

havan              hodža (hoca)               hafifan lahak, krhak, slab

hajdi (hadi)     horoz                          harf                 hajduk (haydut)

hamam            hamal                          hangar            hajvan (hayvan) životinja

halka               hava                            harem              hošaf kompot od voća

hir                   han                              hizmet             handžija krčmar

harč                 hrsuz (hirsiz) lopov

 

U srpskom jeziku su bez ikakvog valjanog razloga izbacili H,h u riječi horoz pa glasi oroz u značenju pijetao ili okidač na pištolju

Srbijanci izgovaraju jendek umjesto hendek.

A da ne govorimo o riječima arač, ajde, alka, arčiti, avan, rsuz, rvač gdje su potpuno izbacili H,h.

Ne. Bosanski jezik to ne trpi. Dakle, sve gore navedene rijeci po uzoru na izvornu rijec se izgovaraju SA H,h.

Zamislite ovakvu jednu standardizaciju

11.- U slijedećim riječima h se ne smije izostaviti ni u kom slučaju. Jer ako ga izostavimo dobijemo riječi drugačijeg značenja :

kahnuti                       lahnuti                        krehnuti                      pljuhnuti

kanuti                         lanuti                          krenuti                         pljunuti

prhnuti                        suhnuti                        tohnuti                        trehnuti

prnuti                          sunuti                          tonuti                          trenuti

zahvaliti                      pohvaliti

zavaliti                        povaliti

Vidite sta bi se desavalo kad bismo kod nekih glagola izostavili h :

kahnuti– kanuti

Kahnuo je nekoliko puta.(Radi se o kratkom kašlju.)

Kanuo mu je nekoliko kapi na dlan.

 

lahnuti– lanuti

Ako se iz te riječi izostavi h, glasiće lanuti. Primjećujete da je rijec dobila drugo značenje.

Lanuo je nešto brezobrazno.

Znaš da mi je odmah lahnulo. (

Srpski bi bilo : Odmah mi je laknulo.

krehnuti– krenuti

Krehnuo je kremenom nekoliko puta.

Krehnuo mu je svastuiku.

Ako se izostavi h glagol glasi krenuti. Sasvim drugo znacenje.

Krenuo je rano jutros za Pariz.

pljuhnuti– pljunuti

Pljuhnuo mu je vodu u lice.

Pljuhnuo je vodu iz vedra.

Pljunuo ga je u lice.

prhnuti– prnuti

 

Prhnu ptica iz gnijezda.

Prnuo je jako.

suhnuti– sunuti

Malo se suhnulo na suncu.

Suni nekoliko kapi u upaljač.

Tohnuti- tonuti

Tohnuo ga je maljem po glavi.

Tonuo je sve dublje i dublje..

 

trehnuti– trenuti

Trehnuo ga je toljagom po glavi.

Ni okom nisam trenuo.(oka nije sklopio)

zahvaliti– zavaliti

Zahvalio mu je na dobrodošlici.

Zavalio mu je cijenu.

12.- Ni u ovim riječima iako nemaju paralelnu riječ kao prethodne, ne smije se izostaviti h :

grahnuti                      prahnuti                      dahnuti

usahnuti                      odahnuti                     izdahnuti

uzdahnuti                   zacehnuti                    splahnuti

ishabati                       pohabati                      bahnuti

truhnuti                       okahriti                       uščuhnuti

pohititi                        iskihati

 

Nikako iskijati ili kijavica, kijanje nego iskihati, kihavica, kihanje

Još malo premišljanja o jeziku

Da malo po strani ostavim h i da progovorim napokon detaljnije o stranim rijecima, tacnije usvojenom pravopisu stranih rijeci koje su usle u nas jezik.

To što je dobro informisan ili pak što je naučio lekcije do u tančine, ne znači da nam može prodavati muda za bubrege niti nam soliti pamet svojim ponekad zaista nebuloznim lingvističkim izmišljotinama. Niti on ima pravo da nam propisuje i standardizuje jezik, da daje titule doktora profesora, akademika, koja se u ovim našim krajevima dobija na osnovu nekog uskotematskog rada iz neke široke oblasti nauke.

Prezentira nekome ko je kao i on nekome prezentirao nešto pa dobio titulu višu od njegove, nešto svoje tobože originalno, što zaslužuje naučni nivo, pa onda ti preuzimaš ulogu onoga što si kod njega to jeste onoga s višom titulom prezentirao da bi je i ti dobio. Nadam se da sam se jasno izrazio kako bih vam plastično i argumentovano odnosno naučno objasnio izvjesne jezičke nedoumice koje samim time kao napokon jasne i objašnjene do balčaka postaju doumice.

 

Još malo premišljanja o jeziku

Jezik je živa materija koja se razvija i evoluira. Stoga se u jeziku dešavaju promjene vezane za prostor i vrijeme. Tako su se u određeno vrijeme i na određenom mjestu desile glasovne promjene kao što su prva i druga palatalizacija, jotovanje, jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mjestu tvorbe, prelazak L u O i druge. A pri ustanovljavanju ortografskih (pravopisnih), gramatičkih i semantičkih (značenje riječi) zakonitosti i pravila valjalo se prilagoditi osobenostima i svojstvima jezika koji govorimo i pišemo.

Dakle, da bismo pravilno govorili, a i pisali potrebno je ustanoviti jezik i njegova pravila. I ta pravila TREBA dosljedno primjenjivati.

Pravilo mora biti uvedeno na osnovu pravih, tačnih i logičnih obrazloženja i argumenata. Treba izbjegavati subjektivnost i lični osjećaj. A isto tako ne prihvatati neko pravilo zdravo za gotovo, jer je to “plod” razmišljanja i zaključivanja nekog lingvističkog autoriteta. Istina, ponekada moramo pribjeći subjektivnosti i ličnom osjećaju, jer nema drugih argumenata. Tako, recimo, to subjektivno može biti zvučnost. Koliko smo samo puta pomislili ili rekli kako nešto ne zvuči baš najbolje. To treba uzeti u obzir nekada kao drugo, pomoćno sredstvo pri određivanju neke zakonitosti, ako nema druge.

Izgovorimo riječ DIREKT.

U redu.

A sada izgovorimo genitiv množine.

Direkata.

Ne, nije ispravno. ?!?!

Treba direktā.

Uh, nisam siguran.

A već recimo prospekt – prospekata, aspekt – aspekata mi zvuči dobro. Dakle, analogijom na te dvije riječi ispravno bi bilo direkata.

Odmah reagujem. Ne zvuči mi dobro.

Dobro neka za sada ostane dilemma. Kasnije ćemo ustanoviti to pravilo i odlučiti. Jer, upravo to je tema ovog rada.

Da dam jedan primjer :

U našem pravopisu riječi snaha, proha mogu se pisati i snaja, proja (prova).

Koja je glasovna promjena, zakonitost ili, šta ti ja znam, dovela do prelaska H u J iliV.

To je tako stoga što se željela zadovoljiti političko-nacionalna predrasuda. 

Kada već pominjem zvučnost, naveo bih nešto što me često muči. Radi se o mjestu pomoćnog glagola i oblika glagola koji se mijenja.

U ovom radu htio sam se pozabaviti stranim …..

U ovom trenutku reći ću vam nešto …..

E vidite ja bih rekao ovako :

U ovom radu sam se htio pozabaviti ….

U ovom trenutku ću vam reći nešto.

Stilska neprimjerenost ili nezgrapnost ili GREŠKA ?

Ništa od svega toga. Nigdje u ovim rečenicama NEMA GREŠKE. Jedino nekome ZVUČI BOLJE ono prvo, a nekome ono drugo.

Ovdje valja pomenuti i semantičke razloge o čemu treba, takođe, ustanoviti TAČNOST.

Da navedem jedan primjer. Jedan književnik mi prigovori kako riječ mezar ne mogu koristiti u slučaju ako je preminuli katolik ili pravoslavac. Ta riječ ide, reče mi dotični, samo uz pripadnika islamske vjeroispovijesti. Dakle, za pravoslavca i katolika treba reći grob ili raka, a za islamca mezar. Opet apsurd. Da ne kažem besmislica. Riječ mezar je najobičniji SINONIM za riječ GROB ili RAKA.

To bi bilo isto kao kada bih ja rekao nekome da riječ kruh, hljeb, hleb  se ne može koristiti po svom nahođenju.

Dakle, Mehmed jede hljeb, Marjan jede kruh, a Simonida hleb.

Ili

Po toj logici moramo strogo paziti o kome se radi kada upotrebljavamo neke riječi :

Biće kijametski dan

Bit će smak svijeta

Bit će kraj sveta.

Kada već pominjem semantičke zakonitosti onda bi bilo potrebno I poželjno preispitati značenje mnogih riječi, jer neke su ušle u naš jezik sa značenjem koje nije baš tačno.

Da navedem samo jedan primjer :

Rijec stomak je u našem jeziku sinonim za trbuh. Ako našem čovjeku kažeš da pokaže stomak, on će bez velikog razmišljanja ruku staviti na trbuh.

Stomak ni u kom slučaju nije sinonim za trbuh. Stomak u svim drugim jezicima znači želudac.

Stomak = stomac =  stomachus (lat.), stomachos (grč.)  stoma = usta

Ali semantička problematika će biti razmatrana kasnije.

Sve ovo će biti tema nekih drugih budućih radova.

A sada da se u ovom radu pozabavim stranim riječima u našem jeziku.

 

STRANE RIJEČI U BOSANSKOM JEZIKU

Jezički čistunci se zgražavaju nad ovom navalom « strendžizama ». No, šta je tu je. Takav način govora i izražavanja postaje nešto sasvim normalno. I neminovno. U ovom novom svijetu brze komunikacije, brzih kontakata raznih naroda i skupina, a zatim pojave novih riječi, novih pojmova, SMS tehnike, pojave tzv. Internet-jezika, postaje jasno da će  kroz jednu ne zna se koliko dugu evoluciju doći do stvaranja jednog jedinog jezika. To će se desiti spontano i naravno, kako već, rekoh, ne tako brzo. Nekada se mislilo da ako neko upotrebljava što više stranih riječi u svom govoru to je on obrazovaniji I učevniji. Kojeg li apsurda ! Hoću reći besmislice. Gube se granice, padaju razne barijere, zidovi, ograde, veze su prisnije, dublje. Danas je upotreba stranih riječi neminovna.  Pogotovu kada te riječi postaju standardne u svim jezicima.

Takav mu imidž. (stil, slika)

Ma daj, budi kul(cool). (hladan, hladnokrvan)

Bogami dobro je fasov’o.  (dobiti batine)

On ne voli picu. (pizza)(italijansko jelo)

To je čista apstrakcija .(nerealnost)

On sve aminuje. (potvrđivati)

On voli fudbal, basket manje. (nogomet i košarka)

Devalviraoje dolar.  (pasti - o vrijednosti)

Ona je strendžerka. (strankinja)

Ona se fiksa. (drogirati se injekcijom)

Mnoštvo riječi iz drugih jezika stiže u naš jezik. Naravno one poprimaju obilježja i karakteristike našeg jezika. Stoga je potrebno raditi na tome i stvarati ortografska, gramatička, a i semantička pravila svojstvena nama samima. Pri tome treba voditi računa o izgovoru, transkripciji, pravopisnim zakonitostima i pravilima u jeziku iz kojega te riječi potiču. Tada treba pristupiti drugoj fazi to jest usaglašavanju i prilagođavanju našim pravilima. Ta pravila moraju biti KRUTA, lišena subjektivizma, proizvoljnosti i sa što manje izuzetaka.

Dakle, TREBA  pri ustanovljavanju stranih riječi uzeti i primijeniti slijedeće elemente :

- korijen riječi

- izgovor u izvornom jeziku

- jezičke zakonitosti, gramatička i ortografska pravila,  glasovne promjene (palatalizacije, jotovanje, jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mjestu tvorbe, kretanje nepostojanog a u bosanskom jeziku i njegova primjena na datu riječ, prelazk L uO itd.

Svaki jezički poduhvat mora biti argumentovano i korektno objašnjen. Posebno je interesantno izostavljanje pojedinih glasova (slova) ili već njihova ponovna pojava.

Pravilno pisanje stranih riječi je specifično. Kada stranci upotrebljavaju strane riječi u svom jeziku, oni ih pišu « u originalu », tačnije onako kako su « ortografisane » u izvornom jeziku.

Ako anglofon upotrijebi francuske riječi monsieur (gospodin) ili mademoiselle (gospođica), on će ih tako i napisati. Dakle, ne primjenjuju se nikakve zakonitosti ili promjene, čak ni fonetske. U bosanskom jeziku  upotreba tih riječi je dvojaka : MOŽE se pisati kao izvorna ili transkribovana monsieur ili msje, mademoiselle ili madmuazel. Uostalom, kao i strana imena. Napisat će se Molière ali i Molijer, Renier, ali i Renije, Balzac i Balzak, New York, i Njujork, Philadelphia i Filadelfija.

Slovo (glas) J  - Riječi na –CIJA

Riječi su latinskog porijekla. Grupa –TION se različito izgovara u francuskom (nasiõ, emosiõ, deformasiõ) engleski (nejšn, emošn, deformejšn), italijanski nacione, emocione, deformacione), njemački (naciòn, emociòn, deformaciòn) itd. Kod nas se ta grupa izgovara – CIJA. Nema izuzetaka.

latinski                                   engleski, francuski                bosanski

natio                                      nation                                                nacija

centralisatio                centralisation                                 centralizacija

correctio                                correction                                         korekcija

declaratio                              declaration                                       deklaracija

generatio                               generation                                        generacija

definitio                                 definition                                          definicija

simulatio                               stimulation                                       simulacija

deformatio                            deformation                                     deformacija

manipulatio                          manipulation                                      manipulacija

demonstratio                        demonstration                                  demonstracija

situatio                                  situation                                            situacija

emotio                                   emotion                                            emocija

abolitio                                  abolition                                           abolicija

erectio                                   erection                                             erekcija

expeditio                               expedition                                         ekspedicija

fractio                                    fraction                                             frakcija

Primijetit ćemo da slovo T iz originalnog nastavka –TION prelazi u našem jeziku u C.

U ovom pravilu nema izuzetka.

Pridjevi na  -IVNI

Ako želimo da izvedemo pridjeve iz ovih riječi, potrebno je na osnovu imenice dodati nastavak –IVNI. No, prije toga treba zapaziti da se C iz osnove imenice kod dobijenih pridjeva preobrazilo u T.

informacija – informativni ; emocija – emotivni ; ekspedicija ekspeditivni ; demonstracija  - demonstrativni ; deklaracija – deklarativni ; stimulacija – stimulativni ; manipulacija – manipulativni, erekcija – erektivni …..

Pridjevi na –JSKI

deformacija – deformacijski; generacija – generacijski ; frakcija – frakcijski  …..

Pridjevi na –ONI

situacija – situacioni;  abolicija – abolicioni; definicija – definicioni; erekcija – erekcioni; korekcija – korekcioni …..

Nacija ima oblik nacionalni.

Izvedeni glagoli iz tih imenica

Osnova glagola iz originala + nastavak–ISATI ili -IRATI

deformacija – deformisati i deformirati (déform-er);  stimulacija – stimulisati i stimulirati (stimul-er); informacija – informisati i informirati (inform-er) ; definicija – definisati i definirati (défin-ir); deklaracija – deklarisati, i deklarirati (déclar-er)

 

Osnova + produženi nastavak –IONISATI :

sankcija – sankcionisati i sankcionirati ; frakcija – frakcionisati, fakcionirati

Osnova+ nastavak –OVATI ili -IRATI :

centralizacija – centralizovati i centralizirati ;

ekspedicija – ekspeditovati, ekspeditirati – ovdje C prelazi u T

Izvedeni glagol riječi korekcija glasi korigovati, a  dolazi od glagola u originalu corrig-ere.

demonstracija – demonstrirati ;

Šta učiniti ?

1.- Uvesti svako od ovih pravila u pravopis ? ili

2. Odrediti po zvučnosti, pa uvesti tako u pravopis ? ili

3. Analogijom urediti sve na isti « kalup » ? ili

Riječi koje počinju sa  -DIJA

Prefiks DIA je grčkog porijekla i znači podjela, odvajanje, razlikovanje, osvajanje, rastavljanje).

dialyse                                               dijaliza

diagnose                                            dijagnoza

dialogue                                            dijalog

diagramme                                        dijagram

diametre                                           dijametar

diamant                                             dijamant

diaphragme                                      dijafragma

Ovdje nema izuzetaka. Između I i A se piše UVIJEK J.

Izvedeni pridjevi dodavanjem nastavka –NI

dijaliza                       dijalizni (dijalistički)

dijagnoza                               dijagnozni (dijagnostički)

dijalog                                    dijaložni, dijaloški      (dijalogijski)

dijagram                                dijagramni (dijagramski)

dijametar                               dijametralni (dijametrijski)

dijamant                                dijamantni (dijamantski)

dijafragma                             dijafragmni dijafragmatski)

U pridjevu dijaložni desila se glasovna promjena druga palatalizacija. U riječi dijaloški desile su se dvije promjene, najprije druga palatalizacija, pa onda jednačenje suglasnika.

Riječi sa – IA

Riječi koje se u izvornom  jeziku u sredini ili na kraju riječi imaju vokalnu grupu –IA u našem jeziku se pišu sa  –IJA :

India                           Indija

Italia                           Italija

Lybia                           Libija

Serbia                        Srbija

Syria                           Sirija

I izvedenice iz ovih naprijed datih riječi će imati u bosanskom –IJA :

Indijac

Libijac

Italijan

Sirijac

Srbijanac

Ima riječi koje se završavaju na –IJA, ali  imaju drugačiju ortografiju stoga što se u originalu ne završavaju na vokalnu grupu –IA :

                                    originalna                                        izvedena                       izvedeni

bosanski                        riječ                                                imenica                          pridjev

Asirija                                     Assyr                                                  Asirac                                     asirski

Letonija                                 Letton                                                Letonac                                  letonski

Makedonija                           Macedo, Macedonis                       Makedonac                            makedonski

Jugoslavija                             Slave                                               Jugosloven                            jugoslovenski

Srem                                      Srem                                                  Sremac                                   sremski

Britanija                                 Britain                                               Britanac                                 britanski

Riječi koje se završavaju na –IJE

Unešene su u naš jezik iz francuskog i u izvornom obliku se završavaju na ié (ie), ier (ie), ière (ier).

Objasnimo najprije izgovor u francuskom, a onda logičnu evoluciju u bosanskom.

izvorna riječ                        osnova                         nastavci                            bosanska riječ

terrier                                    terri-                           teri +J + e                               terijer

dossier                                   dossi-                          dosi + j + e                             dosije

copier                                    copi-                           (kopi) +j + e                             kopije

croupier                                 croupi-                       krupi)+j + e                             krupije

férié                                       féri-                            (feri)                                           ferije

barière                                   barrière-                    barri                                          barijera

carrière                                  carrière-                    carri                                           karijera

poudrière                              poudrière-                 poudri                                       pudrijera

Ovdje riječ terijer zadržava na kraju R iz originalne riječi i glasi terijer.

Ostali padeški oblici su pravilni :  terijera, terijeru, s terijerom, o terijeru.

Množina će biti : terijeri, terijerā, terijerima itd.

Riječi dosije, krupije su muškog roda i padeški oblici su pravilni. Jedino im osnovu čine cijele  riječi.

Dakle, jednina : dosije, dosijea, dosijeu, dosijeom; množina : dosijei, dosijeā, dosijeima

U nekim rječnicima stoji riječ dosje. To je došlo na osnovu transkripcije  francuske riječi dosje.

Ukoliko bismo druge riječi uzeli kao pravilne po transkripciji, kao riječ dosije, onda bi došlo do nesporazuma.

Vidimo šta bi se desilo s riječima Molijer, Renije, Žilijen

Ako transkribujemo te riječi, dakle izostavimo I, onda bi se pisalo Moljer čime se dobija novo složeno slovo LJ.

Stoga, Monegaški princ je Renije, a ne Renje.

Žilijen, a ne Žiljen

Riječi koje se završavaju na –JUM

Riječi latinskog porijekla koje se završavaju na –IUM pišu i izgovaraju na  -IJUM. U datom latinskom genitivu prvo I je dio osnove, a drugo nastavak za genitiv jednine.

izvorna riječ               latinski                                     izgovor                           izgovor

u latinskom                  genitiv                              u bosanskom                   u bosanskom

praesidium,                 preasidii                               prezidijum                             prezidij

stadium                       studii                                    studijum                                studij

instrumentarium,        instrumentarii                instrumentarijum                 instrumentarij

kalium                         kalii                                       kalijum                                   kalij

colloquium                  colloquii                              kolokvijum                            kolokvij

solsticium                   solsticii                                  solsticijum                             solsticij

deuterium                   deuterii                                deuterijum                            deuterij

calcium                       calcii                                      kalcijum                                 kalcij

directorium               directorii                               direktorijum                          direktorij

Itinerarium                itinerarii                                itinerarijum                           Itinerarij

consilium                  consolii                                  konsilijum                              konsilij

praemium                 praemii                                premijum                               premija

scenarij                   scenarijum                  ili         scenario

Ova riječ nije latinskog porijekla

Riječi  s vokalnom grupom -IO

 

Ove riječi  ni u kojoj situaciji nemaju J između I i O :

avion                                                                 avion

biologie, biology                                              biologija

sociologie , sociology                                   sociologija

priorité, priority                                              prioritet

heliocentrisme                                                heliocentrizam

million                                                                                                                                                                                                                                                                                        milion

billion                                                            bilion

trio                                                                trio

triologie, triology                                         triologija

cionisme                                                        cionizam

Ovdje nema izuzetaka.

 

ZAKLJUČAK : J se piše :

a)   između I A

b)   između I U

c)   između IE

Jedino se nikada ne pojavljuje između I O.

avion, biolog, prioritet, sociolog itd.

Osman ARNAUTOVIĆ: PRAVILO JE BEZ IZUZETKA.

Pravopisna dilema da li i kada se S izgovara Z ili ostaje S ne bi trebalo da se postavlja. Iz prostog razloga što tu treba primijeniti pravilo koje važi u stranom jeziku.

 

Treba voditi računa o tri situacije kod riječi stranog porijekla kada se radi o slovu S :

ako se S nalazi između dva samoglasnika, izgovara se Z :

 

collision                                 (koliziõ)                                  kolizija

crise                                       (kri :z)                                     kriza

visa                                        (viza)                                      viza

vision                                     (viziõ)                                     vizija

casemate                               (kasemat)                              kazamat

résolution                             (rezolysiõ)                              rezolucija

visière                                    (vizier)                                    vizir

frisure                                    (frizyr)                                    frizura

courtisane                             (kurtizan)                               kurtizana

contusion                              (kõtyziõ)                                kontuzija

déserteur                              (dezertø :r)                             dezerter

déserter                                 (dezerte)                                dezertirati

désintegration                  (dezentegrasiõ)                        dezintegracija

invasion                                 (envaziõ)                                invazija

Interesantno je ovdje pomenuti riječ FAZON. Riječ se u originalu izgovara fason, jer se c sa sediljom (Ç) izgovara s). Budući da se sada S u našem jeziku našlo između dva samoglasnika, onda se ono izgovara Z.

Nije ti to baš fazon.

Mani se ti tih tvojih fazona !

Glagol izveden iz te riječi glasi fazonirati .

ako riječ u original ima duplo S izgovara se –S.

dessert                                               (deser)                                               desert

ressource                                           (rsurs)                                                resurs

passion                                              (pasion)                                             pasija

dresser                                               (drese)                                             dresirati

To je njegova pasija.

Nikada na kraju jela ne uzimam desert.

Ima mnogo deserta, a ne deserata.

Ima nekoliko resursa.

Dakle, poslastica poslije jela (kolači, sladoled, sir) nije dezert nego desert.

- ako se S nađe između suglasnika i samoglasnika izgovara se isključivo S

conservateur                                     (konservater)                                    konservator

conserve                                            (konserv)                                           konserva

conservatorium                                 (konservatoriom)                              konservatorij

conséquent                                       (konsekan)                                        konsekventan

consul                                                (konsyl)                                             konsul

consulaire                                         (konsyler)                                          konsularni

consultant                                         (konsyltan)                                        konsultant

consultation                                     (konsyltasion)                                   konsultacija

consommation                                 (konsomasion)                                  konzumacija

consortium                                       konsorsiom)                                      konzorcijum

conservateur                                    (konservater)                                    konzervativac

consécutif                                         (konsekytif)                                       konsekutivan

consignation                                     (konsinjasion)                                   konsignacija

I ovo pravilo bi MORALO BITI bez izuzetka. Potrebno je izvršiti neke korekcije koje su već pomenute.

Riječi koje se završavaju na –IZAM

U riječima koje se u romanskim, a i germanskim jezicima završavaju na –ISM(E), slovo (glas) S se nalazi između samoglasnika i suglasnika i izgovara se S. U našem jeziku slovo S tih riječi se nalazi između dva samoglasnika, pa se, prema tome, izgovara Z.

communisme            komunizam

fascisme                   fašizam

marxisme                    marksizam

nationalisme             nacionalizam

protectionisme           protekcionizam

Ove riječi nemaju množinu.

U svim padežima jednine, sem u nominativu i akuzativu, gubi se A.Dakle, nominativ i akuzativ jednine glase komunizam, genitiv je komunizma, dativ komunizmu, instrumental komunizmom, lokativ o komunizmu.

Oni su pristaše komunizma.

On se protivio fašizmu.

O nacionalizmu se mnogo govori.

Slova C i K

Osnovno pravilo u latinskom jeziku glasi ovako :

Ako se C nađe ispred a, o, u, ili suglasnika izgovara se K

Ako se C nađe ispred e, i, y izgovara se C ( u francuskom S
i u našem jeziku će se primijeniti ovo pravilo : C + E, I, Y = C

C + a, o, u, suglasnika = K

calculation                            kalkulacija

caméleon                              kameleon

canton                                   kanton

carte                                      karta

correlation                            korekcija

correct                                   korektnost

cosmétique                           kozmetika

cosmique                               kosmcki

courtisane                             kurtizana

cubique                                 kubik

cubisme                                 kubizam

culte                                      kult

cure                                       kura

custos                                    kustos

culture                                   kultura

culmination                          kulminacija                

crise                                       kriza

clan                                        klan

clavier                                    klavir              

classique                                klasika

clown                                     klovn

C + E, I, Y = C

centre                                    centar

certificat                                certifikat

centimètre                            centimetar

censure                                  cenzura

cellophane                            celofan

celluloid                                celluloid

cérebral                                 cerebralni

césar                                      cesar

civile                                      civil

civilisation                             civilizacija

citer                                       citirati

cigarette                                cigareta

cirque                                      circus                         

cyanide                                   cijanid

cylindre                                 cilinder

cyclone                                  ciklon

cycle                                      ciklus

cynique                                 cinik

cytoplasme                           citoplazma

Oba ova pravila su dosljedno prenešena u bosanski jezik.

Izuzetak čine riječi koje dolaze iz grčkog ili nekih drugih jezika (indijskog, kineskog, kavkaškog) koje u korijenu imaju slovo K.

Poneke riječi se izgovaraju sa K analogijom na klasični izgovor u latinskom jeziku gdje se slovo C uvijek izgovaralo K.

Cezar dolazi od Caesar. Klasični izgovor Kajsar. Odatle u njemačkom kajzer. A mi smo tu riječ kajzer lokalno koristili u značenju čuvar parka

Cyclops iako prema pravilu C ispred Y izgovaramo C dakle Ciklops. Mi ga još izgovaramo Kiklop zato što se u klasičnom latinskom tako izgovaralo.

Kefir - kavkaška riječ

Kečap - engleska riječ calchup, catchup ali K uzima iz kineskog izvora kôetchiap

Kerozin - keros grčka riječ.

Keramika - keramikos keramon (grčki) - ilovača, glina

Crijep dolazi od te iste grčke riječi keramikos, keramo. Ta riječ se u izvornom turskom izgovara çeramida, pa se tako i kod nas prenijela ćeramida.

Kista - kustis (grč.) – mokraćna bešika

Riječi sa sufiksom na suglasničku grupu Riječi koje se završavaju na KT

Riječi u izvornom jeziku se završavaju na – CT. C ispred suglasnika se UVIJEK izgovara K. Budući da je istovjetan i slovni i slogovni skup, ove riječi se pišu ovako :

 

prospect                                prospekt                                 

dialect                                   dijalekt                                   

aspect                                    aspekt                        

direct                                     direkt

affecté                                   afekt

effet                                       efekt

défection                     defekt

indirect                                  indirekt

select                                     selekt

perfectus                              perfekt

sujet                                       subjekt

insecte                                   insekt

Neki gramatičari daju mogućnost upotrebe i oblika riječi aspekat, prospekat, subjekat, perfekat, dijalekat, ali kažu da ne moze direkt – direkat, insekt - insekat. Za takvu tvrdnju nema nikakvog ortografskog, gramatičkog niti semantičkog razloga. Takvo poimanje je proizvoljno i nije zasnovano ni na kakvoj zakonitosti.

TREBA TO, dakle, ujednačiti koristeći argumentaciju izvornog jezika.

Jednostavno, jer u originalnom izgovoru u nominativu nema A između K i T.

Dakle, samo je ispravno aspekt i prospekt, ali ne i aspekat i prospekat.

Druga je sasvim stvar ako se radi o GENITIVU množine ovih imenica. Tu je potrebno radi padeške razlike uvesti A između K i T. Tako se piše u svim slučajevima bez izuzetka.

nominativ                                         genitiv

množine                                            množine

prospekti                                          prospekata

dijalekti                                             dijalekata

aspekti                                              aspekata                     

dijalekti                                             dijalekata

direkti                                               direkata

afekti                                                 afekata

efekti                                                 efekata

defekti                                               defekata

indirekti                                            indirekata

Izvedeni pridjevi

Pridjeve izvodimo tako što na osnovu riječi dodajemo nastavak –NI.

osnova                                              pridjev

prospekt                                           prospektni

dijalekt                                              dijalektni

aspekt                                               aspektni                      

dijalekt                                              dijalektni

direkt                                                direktni

afekt                                                 afektni

efekt                                                 efekata

defekt                                               defektni

indirekt                                             indirektnia

Riječi koje se završavaju na KS

Slovo X se izgovara KS ili GZ zavisno od pozicije.

Ako se X nađe između dva samoglasnika izgovara se GZ :

exibitio                                  exibition                                egzibicija

executio                                 execution                             egzekucija

exil                                         exil                                         egzil

existentia                              existence                               egzistencija

exode                                    exode                                     egzodus

X se između samoglasnika i suglasnika izgovara KS.

exportation                  exportation                  eksport

expéditio                      expedition                    ekspedicija

experimentum          expérience                   eksperiment

extraditio                     extradition                    ekstradicija

Glasovi E i I ispred suglasničke grupe KS u nominativu i genitivu jednine, kao i nastavak A u genitivu jednine se izgovaraju kratko.

nominativ                   genitiv

                                    jednine                       jednine

kodeks                        kodeksa

indeks                         indeksa           

teleks                          teleksa

infiks                           infiksa

sufiks                           sufiksa

prefiks                         prefiksa

U genitivu množine E i I se ispred suglasničke grupe KS izgovaraju dugo, a dugo se izgovara i A koje je nastavak za genitiv množine.

nominativ                   genitiv

                                   množine                    množine

kodeksi                     kodēksā

indeksi                       indēksā           

teleksi                          telēksā

infiksi                           infīksā

sufiksi                          sufīksā

prefiksi                                  prefīksā

Recimo da kod riječi koje se završavaju na KS nema nepostojanoga A. NIGDJE.

Riječi koje se završavaju na –NT

 

Kod riječi koje se završavaju na –NT, nema nikakvog gramatičkog, ortografskog niti semantičnog razloga da se u nominativu jednine pojavljuje nepostojano A.

tempérament    temperament

dissident                      disident

document                    dokument

absolvent                     apsolvent

consument                   konzument

dirigeant                      dirigent

docent                         docent

détergent                     deterdžent

patient                          pacijent

patent                          patent

Obratite pažnju na izgovor nekih od ovih riječi.

Kaže se da može dokument a i dokumenat. Ali ne može apsolvent i apsolvenat ; dirigent i dirigenat. Zašto ? Pa ne ZVUČI baš.

ZAKLJUČAK : NE BI TREBALO da postoji dvojak izgovor i pisanje. Dakle, može samo dokument, a ne i dokumenat.

Druga je stvar je sasvim kada se radi o genitivu množine. Zadovoljavajući zakonitost bosanskog jezika tu se pojavljuje nepostojano A između N i T :

temperament                temperamenata

disident                        disidenata

pacijent                       pacijenata                    itd.

Analogija genitiva na olovka - olovaka, sveska – svesaka.

Riječi koje se završavaju na – RT

insert                           Insert

concert                        koncert

expert                          ekspert

dessert                         desert

Schubert                      Šubert

Naša aktuelna ortografija se koleba.

Insert                           inserata

koncert                        koncerata

ekspert                        eksperata

desert                          deserata

Kažu, može dezerta, a ne dezerata.

Ustvari, može SAMO desertā.

Objasnio sam već zašto je neprihvatljiv izgovor dezert.

Uz prethodno dato objašnjenje da se u originalu ta riječ piše sa DVA S, pa je izgovor, prema tome, S (desert), napominjem da riječ dessert (izgovor desert) u francuskom znači poslastica, a riječ desert (izgovor : dezert) znači pust. Otuda dolazi i riječ dezertirati (napustiti, pobjeći).

Zaključak : Nepostojano A ne bi trebalo da se pojavljuje ni u jednoj od ovih riječi.

nominativ                   genitiv

množine                      množine

koncerti                       koncērtā

inserti                          insērtā

eksperti                       ekspērtā

deserti                         desērtā

Dakle, u nominativu i jednine i množine E ispred suglasničke grupe RT je kratko. U genitivu množine E ispred suglasničke grupe i A kao nastavak genitiva množine će se izgovarati dugo.

 Završno poglavlje: Riječi koje se završavaju na –ST

Suglasnička grupa -ST ostaje nepromijenjena u svim slučajevima. Dakle, nema nepostojanog A.

nominativ                   nominativ

jednine                       množine

incest                           incesti

manifest                       manifesti

kontekst                      konteksti

marksist                       marksisti

dentist                         dentisti

karatist                        karatisti

fatalist                          fatalisti

sportist                                sportisti

feminist                        feministi

publicist                       publicisti

ballast                          balasti

Kod genitiva množine nema nepostojanog A :

nominativ                   genitiv

množine                      množine

incesti                          incestā

manifesti                      manifestā

konteksti                     kontekstā

marksisti                      marksistā

dentisti                        dentistā

karatisti                       karatistā

fatalisti                          fatalistā

sportisti                       sportista

feministi                       feministā

publicisti                      publicistā

ballasti             balastā

Ni u ovim riječima nema nepostojanog A između S i T.

I to bez izuzetka. Stavljanje nepostojanog A nije opravdano ni iz razloga zvučnosti.

Manifest - manifesata   bi tako loše zvučalo.

Izvedeni pridjevi

Ako se imenica završava na –EST onda se pridjev gradi dodavanjem nastavka –NI.

imenica                                  pridjev

incest                                      incestni

manifest                                   manifestni

kontekst                                  kontekstni

ballast                                     balastni

pretekst                                   pretekstni

            Ako se radi o osobi, a imenica se završava na –IST , onda se pridjev gradi dodavanjem nastavka – IČKI

marksist                                  marksistički

dentist                                     dentistički

karatist                                   karatistički

fatalist                                     fatalistički

feminist                                    feministički

publicist                                   publicistički

sportist                                    sportistički

Da bi se ujednačio pravopis, a i dosljedno primijenila logika iz stranog jezika, dobro bi bilo da se nepostojano A ne pojavljuje nigdje drugdje sem u genitivu mnozine ali samo kod nekih imenica iz razloga zvučnosti..

Slovo (glas) B prelazi u P - AB + S

 

Slovo B kao dio latinskog prijedloga AB u složenicama, dakle prijedlog AB plus imenice ili glagoli kojie počinju sa S, prelazi u P :

absorber                      apsorbovati

absolu                         apsolutan

abstrait                        apstraktan

abstinence                   apstinencija

absurd                          apsurd

abscisse                       apscisa

absolvent                     apsolvent

Ovdje takođe nema izuzetaka.

KO + imenica

Riječi složene od CO (latinski prijedlog cum koji znači s, sa, a označava jedinstvo, spajanje, dodavanje, istovremenost, zajedništvo) i imenice iI glagoli (naravno i njihove izvedenice) pišu se sastavljeno.

Ilustracije radi, recimo da riječ koalicija znači savez, udruženje :

koalicija                                    (coalition)

koagulacija                              (coagulation)

koprodukcija                          (coproduction)

koegzistencija                       (coexistence)

komemoracija                        (commemoration)

Stoga će se sve riječi čija imenica ili glagol (naravno i njihove izvedenice) koje počinju slovom O će imati udvojeno O

kooperativa

kooperacija

koordinacija

koordinator

kooptacija

kooptirati

U izvornom izrazu nema glasa (slova) –J. U našem jeziku – J se pojavljuje budući da je fonetski to jest iz razloga zvučnosti opravdano i poželjno.

Imenica na –LOG :

Ove riječi su grčkog porijekla. Završavaju se na –LOG. Kada tim imenicama dodamo nastavak I za nominativ množine, dolazi do promjene po prvoj palatalizaciji to jest G prelazi u Z. Dakle :

nominativ                   nominativ

jednine                       množine

monolog                      monolozi

prolog                         prolozi

dijalog                         dijalozi

epilog                          epilozi

teatrolog                      teatrolozi

stomatolog                   stomatolozi

meteorolog                  meteorolozi

biolog                          biolozi

filolog                          filolozi

psiholog                       psiholozi

patolog                        patolozi

Izvedeni pridjevi

Ako iz ovih imenica izvedemo pridjev, oni će glasiti :

imenica                      pridjev

monolog                      monološki

prolog                         prološki

dijalog                         dijaloški

epilog                          epiloški

teatrolog                      teatrološki                   

stomatolog                   stomatološki    

meteorolog                  meteorološki

biolog                          biološki

filolog                          filološki

psiholog                       psihološki

patolog                        patološki

Najprije se dešava palatalizacijska promjena G u Ž, onda jednačenje suglasnika po mjestu tvorbe i najzad gubljenje slova S.

Dakle biolog-ski =biolož-ski = biološski =biološki

Napomena : Teatrologijski, stomatologijski itd dolaze od riječi : teatrologija, stomatologija.

8. - Dvojaka izvedba nekih glagola iz imenica na -CIJA

aklamacija (akomodiranje)                   -                      aklamirati ili aklamovati

akomodacija(akomodiranje)                -                       akomodirati ili akomodovati

akreditacija (akreditiranje ili akreditovanje              - akreditirati ili akreditovati

akcentacija –akcentiranje ili akcentovanje)              - akcentirati ili akcentovati

agitacija (agitiranje ili agitovanje)                      -          agitirati ili agitovati

asimilacija (asimiliranje ili asimilovanje) -          asimilirati ili asimilovati

disciplina (discipliniranje, disciplinovanje)         - disciplinirati ili disciplinovati

deklamacija (deklamiranje ili deklamovanje)-   deklamirati ili deklamovati

diskreditacija (diskretitiranje ili diskreditovanje)- diskreditirati ili diskreditovati

sankcija (sankcioniranje ili sankcionisanje)       - sankcionirati ili sankcionisati

dirigovanje (dirigiranje ili dirigovanje)   -          dirigirati ili dirigovati

definicija (definiranje ili definisanje)                  - definirati ili definisati

deformacija (deformiranje ili deformisanje)       - deformirati ili deformisati

adaptacija (adaptiranje)                                   -          adaptirati 

deklinacija (dekliniranje ili deklinovanje)           -          deklinirati

 

Pritisak na ''H'': Arnautović (ne)odgovara novinaru Ben Akibi

Ispis

CroatianDanishEnglishFrenchGermanItalianSerbianSlovenianSpanishSwedishTurkishPetak, 02 Novembar 2012 08:00

Share

Moj rad objavljen u « Bh Magazinu » je objavljen s namjerom da doprinese standardizaciji bosanskog jezika. I čini mi se da su posjetioci « Bh magazina čitali taj prilog što je meni pribavilo toliko zadovoljstva. Očekivao sam više reakcija. No jedna reakcija mi je bila dragocjena. Radi se o reakciji novinara Ben Akibe na moje objašnjenje postojanja slova H u riječi historija. Evo moga odgovora koji opovrgava mišljenje novinara Ben Akibe. Volio bih da ljudi reaguju i da se upuste u jednu polemiku. I volio bih da za svaku tvrdnju bude navedeno ZAŠTO ?

 

A evo odgovora Ben Akibi :

U grčkom ortografski ne postoji h niti se piše u bilo kojoj riječi. Međutim, ako pogledate grcku riječ στορίαι, primijetit ćete ispred same riječi to jeste ispred slova I (iota) jedan znak sličan apostrofu. U francuskom jeziku taj znak se zove esprit rude (teško prevesti) i on znači da tu riječ treba izgovoriti historiai. Dakle, izgovara se sa H. Grci su tu riječ izgovarali : Historiai.

Zaključak : Čak i u grčkom je riječ izgovarana sa H.


Ben Akiba· Novinar

''Zašto je lingvista srpski izostavio glas h iz riječi historija. U srpskom jeziku samo je ispravno istorija. Nigdje nećete naći historija. Zašto je to tako?
Zbog težeg izgovora?
Zbog prikladnije zvučnosti?
Iz analogije prema francuskom iz fonetskih razloga, jer Francuzi ne izgovaraju h. Nije im svojstveno?
Iz političke odbojnosti?
Ne, ne vidim razloga. Zaista ne vidim. Glas h I to ne onaj iz turcizama odvajkada je postojao u staroslavenskom, slavenskom a I u srpskom jeziku.
Zašto nije izostavljeno h iz ovih riječi : hemeroid, haringa, hitac, helijum, holokaust, honorar pa the glase emeroid, aringa, itac, elijum, olokaust, onorar.
Iz istih razloga, možda, je trebalo izbaciti glas (slovo) H, h iz riječi HISTERIJA, po analogiji na riječ istorija.''.

Pokušaću the vam pomognem. Jednostavno zato što je ta riječ uzeta od grčke riječi
στορία (ISTORIJA) istraživanje. Put kojim ste vi ovu reč ovde tretirali bio je, slučajno ili namerno neispravan.

    Post your comments...

    Free business joomla templates